Motivacija za učenje – spoljašnja motivacija Prvi deo

Kategorija: Učenje | 0

Verovatno najveća od svih teškoća koje postoje kod učenja (a ima ih sedam najčešćih) je motivacija. Ako sam dobro motivisan i nešto ne razumem – pitaću, ako nešto ne zapamtim – ponoviću, ako mi pobegnu misli – prenuću se i vratiti na ono čime se bavim. Međutim, ako nisam motivisan, mnogo teže mi pada ako nešto ne razumem, ne zapamtim…

Zato je bitno da budemo svesni vrste motivacije koja trenutno dominira. Naime, postoje različite vrste motivacije koje utiču na nas prilikom učenja. Jedna od njih je spoljašnja motivacija.

 

Spoljašnja motivacija

Čija je spoljašnja motivacija? Ona ne dolazi iz nas, već od nekog drugog u našem okruženju. Najčešće nas motivišu roditelji, nastavnici, rodbina, drugovi, kolege… Ovu motivaciju možemo podeliti na pozitivnu i negativnu. Negativna je neka vrsta kazne, pozitivna je bilo koja nagrada. Da li možemo biti efikasni uz pomoć spoljašnje motivacije. Možemo, ali delimično.

 

Kazna

Kako to izgleda u praksi? Neko ima sedam godina i on nije baš zainteresovan za školu. Međutim, kada dođe otac i kaže: „Sedi i uči ili ćeš dobiti batine“, on sedne jer je za njega velika motivacija da ne dobije batine. Kako nas još motivišu? Nećeš dobiti bicikl, mobilni, nećeš ići u grad, na letovanje… Poznato?

 

Nagrada

Onaj dečkić odrasta, sada je za glavu viši od oca i više nije pametno da mu se preti. Obično se tada promeni taktika i spoljašnja motivacija prelazi u pozitivnu. „Znaš, mislio sam da ti kupim novi telefon, ili da malo obnoviš garderobu, da ideš na letovanje sa društvom…“ Sve bi bilo odlično da na kraju svake ovakve rečenice ne postoji jedno veliko AKO.

AKO!

Iza tog AKO ide spisak onoga što moramo ispuniti da bismo dobili željeno. I tako, od jedne do druge spoljašnje motivacije napredujemo kroz život. Međutim, što je veći izazov ispred nas, to manji uticaj ima spoljašnja motivacija. Ne znam nikog da je na osnovu kazne ili nagrade završio medicinski fakultet. Jedan od mojih poznanika, čije ime neću navesti, inače, veoma duhovna osoba je pri završetku srednje škole od oca dobio „interesantu ponudu“.

 

“Nepristojna ponuda”

Otac, poznati stomatolog, želeo je da ga jednog dana sin nasledi. Ponuda je glasila: „Dobijaš stan u Beogradu, nov automobil i 1000 maraka mesečno da završiš stomatologiju“. Sin je to oberučke prihvatio. Dve godine je pokušavao da zavoli taj fakultet. Posle dve i po godine vratio je ključeve od stana i auta (novac nije jer ga je potrošio) i sada je na trećoj godini Bogoslovskog fakulteta. Da bi smo uradili velike stvari za sebe potrebno je da imamo unutrašnju motivaciju.

 

Unutrašnja motivacija

To je ona vrsta motivacije kada mi sami nešto želimo da učinimo i nije nam potrebna ni kazna ni nagrada za to. Kod učenja veoma je važno da imamo unutrašnju motivaciju i to naročito kod gradiva koje nas ne interesuje. Unutrašnja motivacija se stiče saznanjem kako se uči, primenom saznanja i rezultatima koje ona donosi.

 

Emocije

Jedan od najvažnijih faktora koji utiču na učenje su emocije. One su toliko važne da čak, zbog ne adekvatnih emocija, uopšte ne možemo da počnemo da učimo. Kada se naše telo nalazi u stanju stresa, pri blagoj nervozi, napetosti, dosadi, besu itd., tada se u našem telu luči jedan hormon koji se zove kortizol. Kortizol luče nadbubrežne žlezde kao odgovor organizma na stres. On pokreće čitavu seriju složenih nervnih i hormonskih reakcija u telu, za koje je potrebna velika energija i ona ide na uštrb energije predviđene za učenje. Kada smo u stanju blage nervoze ili nezadovoljstva, on se luči u manjim količinama ali ipak dovoljno da nas ometa u učenju.